Prijemni ispit - muzička škola

Ivanaaa požuriiii, ponovo ćeš zakasniti! 

Prijemni. Peti razred osnovne škole, pakujem se i odlazim na prijemni u Muzičku Školu. Pojma nemam šta me čeka, oko sebe vidim svoje vršnjake sa svojim roditeljima, i nastavnike koji čitaju imena sa sasvim običnog belog papira. 

Čim sam stigla, čujem svoje ime: Ivana. 

Okrećem se, gledam oko sebe, ja sam jedina Ivana, hajde sad, kreni. 

Ulazim u prostoriju koja se nalazi u potkrovlju, pomalo je toplo, a sa leve strane sede jedan čovek i jedna žena, a čovek koji me je prozvao seda za klavir i pita me da li bih htela da otpevam nešto što mi je lepo. 

Naravno, krećem da pevam pesmicu koju smo pevali u osnovnoj školi, na času muzičkog, Višnjičica rod rodila. Čujem u svom glasu podrhtavanje, ali kako je pesma odmicala zvučalo je sve lepše. Barem je tako meni zvučalo. 

Prekida me taj čovek koji je sedeo za klavirom, i objašnjava mi sledeće:

"Ivana, ja ću sada da odsviram nekoliko zajedničkih tonova, a kao primer sada ću da ti pokažem, kada odsviram ovako, to je isto kao kada sija sunce. A kada odsviram ovako, to je isto kao kada pada kiša. Sada ću ja da odsviram nekoliko takvih sličnih zajedničkih tonova a ti mi kaži šta čuješ, sunce ili kišu. Važi?" 

Pristajem, naravno, i nakon svake pauze od sviranja kažem da li sija sunce ili pada kiša. Nakon što sam sve savršeno prepoznala, taj čovek za klavirom mi objasni da je zapravo Sunce - DUR, a kiša - MOL, i da sada povnovo prepoznam te tonove ali da umesto sunca ili kiše, kažem dur ili mol. 

Sećam se izraza lica tog čoveka za klavirom, sećam se kako je pogledao onog čoveka i ženu što su sedeli sa leve strane i sećam se da su svi istovremeno klimnuli glavom i da su mi rekli: BRAVO!

Nekoliko dana kasnije, majka mi javlja da sam prošla i da krećem na časove flaute 2 puta nedeljno i na časove solfeđa 3 puta nedeljno. 

Bila sam srećna. Bila sam mala. Znala sam da me čeka novo iskustvo ali nisam znala kakvo.

P.S. Taj čovek koji je sedeo za klavirom i koji me je prozvao, je moj, kasnije, omiljeni Profesor solfeđa, Boldižar Karolj, koji je nažalost pre dugo godina preminuo, ali zauvek ostaje u mom srcu kao čovek koji je prepoznao moj talenat za muziku! 

Kako je bilo u toku školovanja i da li je (i ako jeste, zašto) važno upisati dete u muzičku školu, pročitajte na sledem blogu. 

© Harmony - Da Capo al Fine

Mart 2018.

Photo link